Отаџбина

452

Г О Д О Р

у гој љубави; .Бубав је њој живот, на зато најмања иогибао њу као жеиу нлаши, иа онда боли, а она се тога као жена боји и избегава. Како је диван и мио карактер њезин! Није то аномалија, како неки кажу, што је она једина — и то кћи срнскога војводе, који гине у борби — која се боји у граду! 0 немојте тако! Та ми до сад доказивасмо, да би онај характер био једиостран, па и погрешан, који би био својствен једном народу, једном времену. Имало је Срикиња, које су Турке убијале, на ето вам Јелице, било их је које су их се бојале, ето вам Мире! Она је Српкиња, то је истина, али она је пре тога жена, и то жена, која љуби и која се мора, бојати! То је сасвим природно ! Један од критичара Шекспирових (Џомсон) каже једном приликом: (( Све жене у Шекспиру или љубе или су љубиле зато , што јесу ираве жене". Шта ће нам више ?! Но није само то! Она је и мила кћи што се види из последњег акта нред полазак из града, кад тражи свога оца; па је и дивна другарица, како је вндимо у првом и трећем акту. Али врх свега и ире свега она је жена [угЈРТ]), што јој даје, као јединој такој у овој трагедији, ванредну вредност. Неки су говорили, да је она излишна и поткрепљавали своје мишљење тиме, шго се и публика при свакој њеној појави —смејала. Удављеиик се за сламку хвата! Ми смо чули, да се публика смејала и при једној сцени у Хамлету, која је била тако одиграна (с духом) да ми што боље нит смо могли нит сад можемо да замислимо! Таки су, дакле, разлози ? Против њих баш и јест ово наше. Франсоа и Мира су потребни, а ево и доказа. Ми смо говорили о комбиновапој радњи и казали њене лепе особине. Без ове епизоде Тодор не би била така трагедија. Све ове радње, које смо до сад иомињали, тако су спојене с главном радњом, да би их просто могли назвати једном; али каквом радњом? Радњом, напрегнутом до те мере, да је ми не можемо да достигнемо, јер она јури, лети неизмерном брзином. Радњом која вас вуче собом и лишава мишљења; радњом онаком