Отаџбина

468

ПОЗОРИШТЕ

га нривезао за себе и своју радњу, он би да га ожени својом нећаком ЈозеФином. Буђил је у Фабрици добар дух радника који су проништали под притиском Фабрикантовим, и кад им већ додијају недела његова, незадовољство раденика плане у сокачки метеж, у коме Буђил погине. а метежници буду влашћу сузбијени. То је језгра дела и читалац већ из овога може да назре , ко је у овој драми „господар' 1 , ко ли ((Слуга 1 '. Нама се чини да наслов «Слуга свога господара" није иодесан, јер видимо у делу супротност између оба лица, а међу тим наслов означава њихово заједништво зарад речи ((Свога". Подесније би било, кад се већ хтео да обележи однос Буђила према Дорненкрону, или да речемо нравије. однос чешкога народа према великим индустријалцима немачкога племена, да је на челу ставио «Господар и слуга", или, како је овај последњи јунак драме, у обрнутом реду. Остала епизодна лица у делу деле се на три групе: једну немачку и две чешке. Од ових двеју последњих, једну везује интерес за Дорненкрона, те је с тога индиФерентна према радничкој невољи, а друга је у отвореној опозицији према Фабриканту, јер се састоји из раденика, који стењу под притиском његовим. Из ове последње групе једно се лице истиче својом радњом у драми, а то је Мина, другарица и васпитачица Фабрикантове нећаке ЈозеФине. Та је девојка у неким љубавним, рекли би чак у интимним односима са Буђилом и кад Дорненкрон, после толиких недела својих, покуша да у својој кући обешчасти и ову девојку, Буђил му стаје на супрот иризнањем, да је та девојка његова жена и излази с њоме заједно из Фабрикантове куће. Полазећи отуд, а видећи се преварен, он је своју машину, притиском једнога тајнога пера, оиеспособио за рад у жељи да спречи Дорненкрона издавати се и даље за њеног ироналазача. Кад је затим у метежу пао, Дорненкрон се прикраде у његов стан, нађе план машине и понесе га собом. Ту га затече Мина, која је у другој соби бдила