Отаџбина

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ

Целокупна дела Живојина ЖујовиЂа. Свеска прва. Издање књнжаре Љ. Јоксимовића. Београд 1892. Цена 1 дпн. Радови у овој књизи датирају из шесетих годииа, дакде нз онога времена, кад се о реформама ириврединм у нас много — теоретнзирало. Еолико је вајде било држави и народу нашем од тога рада, показује најбоље сад, иза четврт века, фактично привредно стање нашега народа. — Ако је било корпсти од тога рада, можда је било за поједиие : делина је остала онде, где је и била. Није мучно томе наћи узрока, али није овде место писати о томе расправе. Жујовић је један од оних писаца што имађаху много добре воље да народу своме послуже, али мало спреме за то. Међутим он један је највише обрицао да ће је стећи, да га иије рана смрт у томе задржала. Чланци што су нрештампани у овој књизи, носе махом на себи печат почетника. „Први је „о иреустројству српских школа". Ко није о томе све писао у нас? Али је резултат наставе уза све те лепе речи остао где је био, с тога што се свако, па и најбоље „преустројство" разбија о недовољно спремне учитеље, а за образовање добрих учитеља иште се нешто више од добре вол>е и леиих речи. Цео чланак овај носи на себи обележје дилетантизма, јер је образованост духа продукат органскога развића, један физиолошки процес које иде у област природне науке, а ова као што се види, није била јака страна ппшчева. Остали чланци су: теоретичке расправе „о надинци" где се у духу социјализма диже реч против „тираније јачег над слабим у сувременој сфери економној"; даље: „упоредни напредак слободе и рада", где се говори о „удружењу рада" ; па: „научност политичке економије", једна теоријска расправа из страних извора и најзад „историк Бекл и нови принцип историјске науке". Овај последњи чланак има иаучне вредности, али је на крају зашао у протпвност онога, што је у читавом чланку доказивано, а тоје: да људски рад, или што је исто, историјски догађај, подлежи закону неопходности. Шта имађаху наше историје у оно време заједничкога са тим законом? Нису ли оне писане бага онако као и друге до оиога доба, хоће рећи с истакнутпм принципом слободне воље појединих, не обзирући се баш ни мало на „логику људског живота" п њене резултате ? Нама изгледа да је цео чланак писан, да се што впше уздигну тадањи историјски радови појединих лица, о којима ће мало њих, данас, делити Жујовићево мњење. Књизи је додат кратак