Отаџбина

472

ПОЗОРИШТЕ

вероватно желео да живомосликом и речи што јаче утиче на своју публику, па је у тој жељи смео с ума, да то чини на рачун драмске уметности. У толико се више драма ова истиче својом уметничком техником. Заплет је у њојзи правилан, сценична иодела вешта, дијалог живахан и леп, те овим особинама својим може задовољити гледаоце који полазе позориште без претензија на уметничку усладу. Наши глумци су се тога вечера својски трудили да тој драми даду што јасиија и лепша израза, али кад дело само собом не разбуђује у гледаоцу драматског покрета, глумац га својом игром не може створити. Труд г. Јовановића око тога не може се спорити, и ако он у публици тога вечера није нашао одзива , то се мора пригшсати монструозном карактеру Дорненкроновом , а не његовој радњи, која је у сваком погледу била изврсна. На истој стени разбила се и лепа игра г-ђе Цветићке , па и изврсна радња г-ђце Нигринове. А кад оваке снаге нису могле да ипробију" тога вечера, шта нам остаје да речемо за друге ?! Неки су, истина, били очевидио под утецајем своје нове улоге — али ће по нашем мњењу слаба вајда бити за тоталан утисак драме и кад овладају својим улогама. У осталом, за нас је питање о вредности драме најпретежније, јер мислимо да интерес иублике за позориште зависи првенствено од избора дела за преставу, а колико је опет од тога интереса завистан напредак и опстанак нашег позоришта, то нам ваљда није од потребе доказивати. /■