Отаџбина

ИОЗОРИШТЕ

471

чиначкој природи избија, по^који човешки покрет. Ои је дакле у естетичком иогледу једио страшило, које у нама не може да разбуди милости ни онда, кад га гледамо где се вије у пожару. Исто је тако природност изнакарађена и у лицима германоФилске странке чешке; и ова у естетичком иогледу, ие заостају далеко иза Дорненкрона и довољна би била половина њихове Фамозне сервилностиЈ да у нама нробуде одвратносг. У заносу своме да цела слика буде што драстичнија, писац као да је иревидео да су и ови људи Чеси, у чију одбрану је устао. То је можда и дало повода нашој рецензији да припише овој драми социјалистичке сморове, али по нашем мљењу она је ужа, локална значаја. Исто је тако и мотивација радње у многоме недовол.иа или неоправдана. Ми не разумемо спонтано наваљивање ЈозеФинино, да се Буђил задржи у кући. Исто су нам тако неразумљиви и потреси Минини у Дорненкроновој кући, при сретању Буђила, кад дознамо каоније да је она раскинула с њиме пре, но што је ушла у ту кућу. А ако је Буђил љуби, као што се из познија делања његова види, што онда хоће да бежи, што се онда даје задржати од ЈозеФине, кад он то девојче не љуби? Свуда овде, као што видимо, мотивација рамље, а тиме се знатно крњи карактер оба лица. Или Буђил греши што јој нуди своју заштиту или она што је прима. Истина би без тога једне романтичне сцене било мање у делу, али ми не би мало жалили за том сценом, јер носити се с једном девојком на нозорници с речма: «ти мораш бити моја" не може се назвати леиом сценом. Бидимо из свега да <( Слуга свога господара" није велика аквизиција за наш репертоар. То је, ако смемо тако да се изразимо, једна драстично-романгичка драма. Романтика је у њојзи тако бледа, да ће гледалац мучно зажелети да је други пут гледа, а да би то и зажелео ? драстика ће да га одврати од гледања. Оваква грађа могла би се са више среће обрадити у роману, али је писац