Отаџбина

470

11030РИШТЕ

са догађајем само крње вредност драми. Тако је у ствари и са овом драмом; она је, да речемо, по рецепту модерних конверзационих игара, скрпљена из самих епизода. које су доста лабаво сплетене у једну целину, и ако ова драма, која је престављена на међународној музикалној и драмској изложби није у Бечу наишла на осорљивију критику но што је, узрок ће вероватно лежати у томе, што су критичари вероватно морали да превиде драмске недостатке њене, да не би били принуђени претресати окруту тенденцију, која је — они то добро знају — наперена против Немштине (и ако се та реч у делу нигде не спомиње) и која је с обзиром на живот чешког народа у таким Фабрикама довољно оправдана. 81е тегквеп сНе Аћ81сМ ип<1 \уигс1еп — уегвкгттћ За нас је ова драма једна позоришна слика из друшгвеног живота чешког и ништа више. Као таква, она иас мора интересовати, али сумњамо да ће нас игда моћи загрејати својим чисто драмским особинама. Као год што се о политичкој песми вели да је (( ружна песма", тако се о партијским драмама може рећи да — нису лепе драме; у њима се радо подвлаче неприродно развучене слике, а такве су слике у истини карикатуре, које ће према колориту своме или да нас ужасавају као Дорнеикрон, или да нас иасмеше, као његове чешке присталице, али у никојем случају иеће нас привлачити. Тако је у карактеру Емилије, жене Дорненкронове, осакаћена природа женска из претеране ревности, да она буде што одвратнија. Та се жеиа вози у трку и ако сваки час прегази кога на улици; она дакле у делу чини нешто, чега се жена по нарави својој плаши и ужасава. И Буђил, тако прегажен од њених кола, долази у Фабрикантову кућу — одиста чудноват начин презеитације човека, који ће својим радом толико да уздигне углед куће. Такви људи немају потребе да се уносе у кућу са сокака. Дорненкрон је сам апстракција неваљалства; у њему нема ни једнога човешкога покрета, а међу тим познато је, да и у најокорелијој зло-