Отаџбина

476

ПОЗИВ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

Б. Р. — Б. Да сте нам устуиили каква удела у оцени ваше песме, ми би вам реклп отворено: љубите али немојте нисати иесама. А кад нам већ заиоведате да штампамо вашу песму ми се ево нокоравамо и штампамо је, али онде, где се нама свиди да је њено место. ? Ој девојко чарнооко Љупка селе — невен цвеће, — Срце моје ти покрећеш Ко лн тебе јоште неће?.... Допустпте нам да изоставнмо оне две строфе: и ова једна је доста да оправда упитни знак на челу несме. Г. каа. С. Р. у 3. Предали смо ваше нисмо администрацнји. Г. ироф. Т. у Н. Две—три од послатих нам несама донеће јулска свеска. Хвала! Адмннистрација ће послати књпгу.

СВЕМУ СРПСЈ^ОМ НАРОДУ! ПОЗИВ НА КУПЉЕЊЕ „СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ" Претуривши већ својих првих стотину годипа, нова српска књижевност се почиње ширити све даље и даље и освајати све већи број читалаца. Књиге српске нису више ретке и није их мало; с напретком идеја о јединству народа и језика његова и књижевност је напредовала. Али су читаоци српски више остављени срећи или случају; широки покрет књижевни и широка потреба читања и поуке у корисном и народном духу немају ни редовне неге ни систематске целине. Потреба је неопходна, да се у једно приберу како времена старо и ново, тако и пријатељи српске књиге и срнске речи с истока и са запада, са севера и с југа. Потреба је , с једне стране, да се свакоме на домак стави оно што је до сад добро израдила српска књижевна радња и свест, а с друге, да се око тога као огњишта свога састану сва браћа, и да у томе потраже духовну своју заједницу, основе своје народне индивидуалности. — Може ли разумна реч Доси-