Отаџбина

ПОЗИВ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

477

тијева разгонити иезиање, што још влада над великим делом масе нашега народа? Може ли родољубиви и благи његов савет и данас да стишава бујне страсти у читалаца ? Јесу ли списи његови довољно познати млађим нараштајима, који —- хвала Богу — све гушћим редовима стижу ? У нас се славила стогодишњица рођења Симе Милутиновића Сарајлије, али колико је поштовалаца Симиних прочитало, да ништа друго, његову «Србијанку и ? Топла л>убав Ј. С. Поповића према народу, смишљени погледи на прошлост нашу, сета његове песничке душе мање и ређе одушевљава данашњу омладину, јер га она ретко где може читати. Дела њихова, дела Мушицкога, Караџића, Атанацковића, Прерадовића и других писаца, или су сасвим неиздана или су издана некритично и неудесно, те свакојако не врше онај задатак , коме су их њихови творци наменили: да свима српским нараштајима буду светле луче на путу народнога напредовања. Као год ова старија дела тако и послови многих савремених или мало ранијих књижевника. дела од трајне књижевне вредности, стоје данашњим читаоцима неприступна, растурена по ретким листовима или зборницима. И сами данашњи књижевници врло често наилазе на многе сметње при издавању својих дела. Они имају да се боре с укусом читалачким, који је сад мање у њихној власти а више у рукама оне књижевности , која као да нема другога задатка него иовчану корист својих произвођача и издавача. Преводна књижевност иде овим последњим путем. Песништво словенско и туђе готово је занемарено; приповетке , новеле и романи, који руску књижевност дигоше до светскога гласа, одабрана дела великих приповедача, којим се вечно иодмлађује Француска и друге књижевности, тешко налазе издавача. С овим се невољама једва боре и поједини писци и преводиоци и уредници новина и часописа. Старија пак угледиа дела великих нових и старих светских књижевности још се мање У нас пресађују.