Отаџбина

478

ПОЗИВ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

Поучна популарна књижевност захтева тако исто помоћи. И ако се у нас с успехом наставља оно проучавање целокупнога живота, садашњега и прошлога , у нашега народа, што започеше Рајић, Караџић, Данччић и други ; опет су научне тековине веома мало распрострањене. Народ наш нема данас у рукама ни историју своју политичку ни културну ни књижевну. А без указивања на старе стазе могу ли се сигурно показати путови будућности, без изношења на углед старога прегаоштва може ли се живо подстаћи душевна снага у омладине? И познавање саме српске земље и садашњега стања народнога није онако како би се зажелело, те да би топла љубав, упућена нросвећеним зиањем, могла да све делове отаџбине, да сва племена српска и ватрено и зрело пригрли. Познавање околних иам народа, с којима смо судбу делили, делимо и делићемо, њихова исгорија ; историја словенских народа и великих светских обрта предмети су, који и данас очекују раднике. Ширење знања из економије и из природних наука (уноредне геограФије, геологије, биологије, Физике, астрономије и игијене) осетна је потреба, која се још довољно и смишљено не подмирује. Ово је стање покренуло основаоце (( Српске књижевне задруге", да се обрате српским читаоцима, и ако знају, да се њихову родољубл>у и помоћи обраћају с миогих страна. Основаоци су уверени, да српски читаоци осећају лично потребу, да се води брига о реченим празнинама у данашњој нашој књижевности. Зато мисле да раде посао користан свакому, и да ће зато у свакога наћи иотпоре. Ако одзив одговори надама, ако се са потребиим стрпљењем допусти (( 3адрузи» време потребно јој да свој програм барем у главнијим његовим цртама развије (( 3адруга" мисли, да ће моћи делом оправдати свој иостанак. Низ година доиеће сваком задругару читаву домаћу књижницу, у којој ће мало по мало угледати света: сви знатнији списи досадашње српске књижевности; збирке растурених радова савремених књижевника; одабрани нови