Отаџбина

НОЗИВ СРПСКЕ КЊИЈВЕВИЕ ЗАДРУГЕ

479

нослови и иреводи и прераде лепих књижевности словенских и туђих; иоучна дела о прошлости и садашњости нашега народа, о околним и словенским народима, о великим историјским појавама, о најзанимљивијим странама природних и друштвених наука. Прештамггавајући старије књижевне послове, управа мисли уиотребити на то сваке године од прилике половину својих издања; а намера је првих годииа издати скупљене или одабране радове ових гшсаца: Доситеја, Рајића, Зелића, Видаковића, Мушицкога, Караџића (историске, геограФске и етнограФске чланке), Милутиновића, проте Матеје Ненадовића, Ј. Хаџића, Ј. Стејића, Ј. С. Поповића, Ј. Суботића, Вогољ. Атанацковића, Павла Поповића Шапчанина, Бранка, Његоша, Ст. Враза, Томазеа, Прерадовића, Шеное, Љубише, Врчевића, Јукића, Ј. Памучине, ТриФковића, Грчића-Миленка и других. „Задруга" ће за право ирештампавања потражити споразум и договор, где год то требало буде. Неће бити заборављени ни писци ранији : Качић, Гундулић, Палмотић, Ђорђић, Вунић, Вучићевић, Јак Палмотић, Златарић, Рањина, И. Држић, М. Рељковић , колико се год избор из њих може подесити с укусом данашње шире публике. Свако ће се тако издање ирнредити критично са иотребним уводом, а у гдекојим случајима и коментарима и речницима непознатијих речи. Угхрава се иада да ће у брзо моћи изнети сличан програм свога рада и за остале врсте својих издања: за нреводе и нозајмице из лепе књижевности и за оригпналну, преведену и прерађену ноуку. Овим позивом отвара управа упис у чланство за чланове добротворе једаипут за свагда а за чланове осниваче и улагаче за годину 1892. „Задруга" се обраћа свима родољубима српским, свима пријатељима њена задатка, да је потпомогну онако како могу: било уписом у чланство, било вршењем повереничке дужности, било књижевним радом. По члану 8. правила чл&иови добротвори плаћају најмање сто иедесет динара. или седамдесет и иет форината једном за сеагда; оснивачи плаћају десет ди-