Отаџбина

4 80

позив ср1гске к1вижеине задруге

нара или иет форината за сваку годину ; улагачи дају шест динара или три форинта такође сваке године. Сви они добијају сва редовиа друштвена издања (члаи 7. и 10). Они родољуби, к оји би се хтели иријавити уирави и иримили се иовереничке дужности веома би тим обавезали уираву. Повереничка су права и дужности назначена у члану 16. и 17. правила. Управа ће се старати да што пре коначно смисли, шта ће ући у прво коло њених књига за годину 1892., на које се овим упис отвара, и о томе ће публику одмах известити. Књиге ће се спремити и разаслати у један исти мах са свршетком годиие. Основаоци „Српске Књижевне Задруге" учинили су. што је од њих зависило, да се почне овај за српско народно развиће неоспорно користан посао. Они с овим у већој опширности износе шта их је на то побудило и како на том мисле радити. На народу је — сад да својим пристаиком или саучешћем што обилатијим каже како о овој потреби сам мисли. Кад је наша отаџбина могла још пре осам стотина година родити Растка Иемањића , да, презревши престо очински, пође путем, којим стиже и поста светитељ књижевник свега српскога иарода ; кад је мали српски Дубровник могао одњихати Гундулића, којега се песничка лепота цени не само у постојбини његовој, него свуда где се српска реч разуме; кад је нејаки, бројем и имућством, део Србије могао пре сго година да прихвати књигу, коју му Доситеј пружаше и да је , очувану, после као топлу зраку пушта до крајњих граница домовине српске: неће се ни данас, кад је готово сва земља српска отворена приступу српске књиге, — одбити позив: да Србии задружно понови и настави рад тих својих великих предака! Проговорите дакле о овоме послу народном ви сад делом, драга браћо Срби и Српкиње, где сте да сте ! У Београду 30. априда 1 89 2. год. председник тајник Стојан Новавовић Љуболир Јовановић