Отаџбина

31*

М Е Р О II А

483

Полифонт : Заг.Јпетка је твоје претворно иеразумевање. Меропа; Ако отоич не бејах безбрижна, сада се однота почињем бринути. Тако ми богова, краљу, не разумем шта хоћеш да кажеш? Говори чисто, јасно и огворено. Ако си на ме срдит, иемој ме иглама бости као девојку, него мушки удри мачем. Говори отворено, краљу! Каква си то дела видео, какве си речи чуо ? Полифонт : Ништа ти друго , Меропо, не рекох, до он ) што и сама знаш. Престо твога мужа и твој, стоји на кратеру вулкаиа, који је давно готов за експлозију. Тајна завера давно иодрива дожаву, а међу завереницпма налази се цео народ месинијски. Изгледа да су сувише брзо заборавили добри становници Месиније, да смо их ми нобедили, па осећајући више него што треба на своме врату гежину нашега доријског јарма, уобразили еу да га могу лако стрести, а неће да иогледају у суседну Лаконију, те да виде страшаи пример несрећне судбине спартанских илота. Али народ јо увек толико луд и кратковид. И Месињани оружају се међутим, и цела Месииија само вреба згодан тренутак, па да листом устане, надајући се да сломи јарам доријски, и да са престола Ираклијеваца збаци мене, кога цео народ мрзи. Кажу да ти драга Меропо врло добро знаш где је центар тнх завереника. Меропа : Ја? Пе. Полифонт : Овде, у мојим дворима. Меропа: Не може бити ! Полифонт : Да, овде, у дворцу. Само једно нисам досад могао да прок нувим, а то је : ко ми је намењеп за срећиог наследиика ? Али и то ће ми казати старешина завереника. Меропа: А ко је старешина завереника ? Полифонт : Драга жена м мја, краљица Меропа. Меропа: Краљу, ти ме вређаш.