Отаџбина

М Е Р 0 II А

Полифонт : Ако те ја вређам, зато се краљичино име са хвалом проноси од уста до уста по целој Месинији. Меропа: Ако би то било истина, краљу, онда би требало да ми за то благодариш, а не да ме вређаш. Ако се са љубављу помиње краљичипо име по Месииији, ко има од тога највећу корист ако не краљ месинијски ? Али од куда је то да мене хвале а тебе не ? Ти ииси никада ни тражио да задобијеш љубав Месињана. Теби је она била увек равнодушиа, ако је ниси гордо ирезнрао. Попашајући се са благовољењем према њима, ја сам лако задобила и њихове симпатнје и њихову љубав. Осем тога, ти си Доријевац, који си као победилац са страпе, мачем својим прокрчио себи иут у ово полуострво — а ја сам ћерка благога урођеничког краља Аркадија, ја сам Аркађаика. Поврх свега, ти си човек, којн владаш силом свога гвоздеиога мача, а ја сам слаба жена, која има само женско оружје за своје краљевање. само разор^жану реч, тога моћног владара над срцима смртних, коме је нресто у срцу, који не суди телима, но душама. Полифонт : Добро знадем ту твоју силну реч, гу твоју разоружану моћ ради које краљевске ти одаје плаве бабе месинијске и беспосличари. Ту је увек и био и данас је корен свију зала. Та је реч и учинила да се народио срце окрене од мене, да моје име омрзне целоме народу. Та је реч иолако али сигурно поткоиавала темеље мога престола, она сада ради на томе да мене збаци с престола, као што је некад збацила мога великог претходника а твога првог мужа, КресФонта, првога краља ове државе. Меропа: Име КресФоитово, краљу, лежи у гробници заборава, као што пепео његов лежи у гробници Ираклијеваца. Ископавајући данас изненада то тужно име пз подземнога света, ти си очевидно хтео да ме подсетиш, да је Полифонт садашњи крал^, жудећи да се дочепа