Отаџбина

М Е Р О П А

491

Полифонт : Је ли то истина ? Епит : Највећег непријатеља Полифонтовог нема више у животу. Полифонт ; Или ме лажеш , или заслужујеш смрт, варварине ! Епит : Ни једно ни друго. Тражи Еггата но целоме свету. Ако га нађеш, варалица ти је у рукама. Полифонт ! 0 несрећна мајка ? — А шта ти је, зликовче, скривио онај бедни младић ? Епит: Био је твој непријатељ. То је за ме било доста. Полифонт : Та ја сам га усинио ! Он беше мој престолонаследник. Епит: Он беше Кресфонтов син и наследник достојан очеве судбине. Полифонт : Ти си дрзак зликовац ! Епит: А ти си неблагодаран. Полифонт : 0 богови како ће то Меропа да чује! Овде ћеш остати, странче, под стражом док се ствар не овери. Тешко теби, варварине, ако се докаже да је истина. (одлази са сцеие). ПОЈАВА ТРЕЋА Епит (сам). Али ако не буде истина, онда тиранине тешко теби ! Ах, колико иретворства и лажи беше у његовим речима и у његовом понашању ! Зар би КресФонт, да је у животу, па да су му јавили за убиство његовога сина, показао већу жалост ? Величанство и сласа одиста су достојни сажаљења када су иаграда толике покварености и притворства ! И само дисање ваздуха гго кућама владарским трује човека, и од ирвог басамака до последњег ваља на свакоме одбацити по неку човечанску врлину. Ах, где сте слободна брда етолијска ? Овде тешко дишем. Ваздух ме дави. 0 где си мачу мој, где си ? Ти ниси научио да лажеш, ти не знаш да се претвараш ! Гола