Отаџбина

М Е Р О П А

да му ишчупа корен. убивши у даљини Епита, а међутим преваривши тебе, да преко тебе утиша мржњу народну. Ето шга је узрок и намера његових лажи, његовог кривоклетства. Меропа: Страшап је смисао речи твојих. Евримеда: Али им је слаба снага, као што видим. Меропа: Па шта би ти хтела да радим ? Шта може слаба и верна жена противу лажи и преваре мужевље ? Евримеда: Шта можеш ? Да угасиш ту нову светлост, тај нови плам твоје љубави, па да опет постанеш мајка, каква си пређе била. Меропа : 0 и овај плам упалила ;је само материнска љубав, јер ја сам само мајка била, и сада сам само мајка. Евримеда: Али несрећна ! Меропа : Ти нешто кобио кријеш од мене Евримедо? Преклињем те говори ! Евримеда: Полифопт је послао убице у Етолију да убију твог Епита. Меропа: И ти ћутиш жено без срца ? Ти ми то кријеш ? Евримеда : Давио ја говорим, али моје речи за бадава нападаху твој слух ; срце ти беше оглувело. Меропа: Ах не само срце и слух ! Сваколика сам била глуха, и слепа, и без осећања и без свести ! Густа магла преваре, која ми беше нритисла очи, сад се разилази, и сада видим страшну истину. Како ме је преварио као какво детешце ! Поверовала сам да може имати људско срце ко ? Тиранин ? Мислила сам да и у зверу може бити макар само једиа искра човечних племенитих осећања; мислила сам да је та варница планула и пробудила дотле успавану племениту душу ! Поверовах да је та његова душа докучила моје тајне уздахе, да је пронашла сакривене сузе моје љубави, и да је моје материнско очајање дариуло у срце — кога ? О јадна ја ! Тврдо срце тиранина, звера, који се напио крви мужа