Отаџбина

СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИДЕ....

Стручак плаве љубичиде Међ траг.ом је иупољао; Мирисаће у свом куту Ма га нико ие узбрао. Оиази га једио момче: „Ех, кад бих га драго.ј дао! Ал ,ја срду молит' нећу Ма до века јадонао."

Стручак нлаве љубичицс Већ се иуно расдветао; Мирис му је све на свету Ма га нико и не знао. Узабр'о га старац седи Па га мртвој кћери дао: „Оживи ми, јединицо, Ма ја раја не гледао!"

То изгледа романтично. Мозкда и јест', — ко би знао! Али песма оста песма Ма је нико не читао.

Марта 1892.

м- /■

БОЈБОДА ЉУБОЈЕ ПРИПОВЕТ^А Онде где је некада речица Стрма јурећи са високе Мокре Планине утицала у реку Ибар, на једној стрмој стеновитој окуци дизале се небу у висину старе куле Љубојева-града. Давно је то било ; на ипак отац је казивао сину, а дед своме унуку, и народ из онога краја знаде, да је у оно време крај Љубојева града протицао Ибар и да је с бока испод саме куле са високих брда јурила речица Стрма, као да једва чека да своје шумеће таласиће ОТАЏВИНА КЊ. XXXI св. 121 1