Отаџбина

М Е Р 0 П А

519

Епит: Шта ?! Ликорт: Шта ? Сам се убио ? Епит: Таговори! Евримеда:Меропа га је убила. (на средњл врата улази Мероаа носеГги у десној руци криав Полифонтов мачЈ ПОЈАВА ДЕВЕТА ПреЦшњи и Меропа Меропа: Где је син мој ? Епите, Епите ! Епит: 0 драга мајко моја ! Меропа: Да случајно онај — (иојури онамо одакле јг дошла,). Ликорт: О, сада те опет признајем за удовицу КресФонтову и за краљицу ! Меропа: | Еаиту) Где је син мој ? Епит: Мајко моја! Меропа: Ликорте, реци , је ли да је онај убио КресФонта ? Ликорт: Јесте, краљице. Меропа: А децу моју, је л' и њих он заклао? А сина мога? 0 вечни богови, где су стражари, где је Епит мој? ХодитеП|хо/ге да јурне левим кулисама,, а лл не можв) Ах, немам снаге ни да крочим. Мртви су ми удови, ноге су ми теже од олова. Потеците, тамо, Ликорте, овамо! Где је дете моје? Евримеда: Ликорт и Месињани снасоше Епита из џелатских руку. Ево твог Епита, ево га овде, Меропо. Епит : Мајко моја! Меропа: (иознавши Еиита_, баца мач) Сине мој ,, чедо моје! (Пада једно другом у наручје). (ЗАВЕСА ПАДА).