Отаџбина

М Е Р О П А

П Е Т И ЧИН (дворана. без олтара/ појава прва Евримеда: Нигде никог нема. Страх само станује у пустим дворима Ираклијеваца, и у пространим дворанама њиховима блуди очајна Меропа, иолумртва жртва ове страшне борбе. Отворите се и потеците потоци суза, ако су доста сузе за несрећу моје отаџбине и моје краљице. О, у х^акав је амбиз несрећа бацила Месинију рука крал.ичина, коју је сумануто материнско очајање наоружало противу Полифонта ! Страшан грађански рат пустоши варош целу ову ноћ. Чим се чуло да је тиранин убијен. сви Месињани, и грађани и сељаци из околине, сви завереници искупише се на пијаци па извикаше уједињење целе Месиније од Неде до Акрита и прогласише Епита краљем целе Месиније. Међутим стиже међу њих и нови краљ , и нреко нарочитих изасланика позва доријске старце да се покоре Али ови одговорише да дотле неће призиати новога краља докле је Меропа у животу. Признадоше да је Епит једини Ираклијевац, зато су га они заједио са Полифонтом и одредили за пресголонаследника, и они би га за цело признали за краља уједињене Месиније, али када су чули да је Полифонт убијен заклели су се сви Доријевци да га освете убивши његовог убицу па ма ко он био. Када је Епит овакав одговор чуо он плану гневом и као суманут јурну на њих. Бог рата на једанпут раздражи цео иарод мрзошћу једних против других и Стениклара се претвори у страшну позорницу. Братска крв натапа земљу њихове заједничке мајке Месиније. Несрећна Меропа о свему томе ништа није знала. алн како је чула да је веће стараца Доријеваца одиста с крал^ем било одредило Епита за престолонаследника, спопаде је горко кајање што уби мужа свога, и сада сва дршће од успомене на то страшно убиство! О богови, да ли ће се икада и када ће се завршити овај недогледни низ несрећа и зала ?