Отаџбина

522

М Е Р О II А

ПОЈАВА ТРЕЋА Евримеда, Меропа. Меропа: Трчи, старице, у оближње ливаде, набери ми и доиеси ми пуно росног цвећа. Евримеда: Што ће ти, краљице, данао цвеће? Меропа: Како то питаш жено ?! Та Полифонт лежи још на земљи, несахрањен. Ва.ва спремити краљевски погреб Евримеда: Пепео крал,ев већ је у гробу краљице. Меропа: Како? Евримеда: Ми га сахранисмо. Меропа: ВиЗар се краљ један сахрањује а да његов народ и не зна за његову пратњу ? Зар се муж сахрањује а да за то ни његова рођена жена не зна? Та ваљда је њој требало казати када ће јој мужа сахранити. Ко је од крви опрао тело његово ? Ви! Ко му је обукао ново бело одело? Ви! Ко га је окитио цвећем и венцима? Ви. Али ко је илакао, ко је закукао поред његовог мртвачког сандука? 0, нико! Да л' га је ико оплакао из дубине душе ? Нико! Тај јадни самртник није имао никога да пусти макар једну једиту сузу за њим, никога! Он је имао жену, коју је волео вшпе свега на овоме свет.у, којој је све жртвовао, али та га је жена.... 0, ни Атланту, који држи целу земљу на својим нлећима, није тако тешко, колико је тешко души мојој под теретом оволике жалости. Али не може бити, Евримидо, ти ме вараш. Краљ сигурно лежи још мртав ту, на пољу где сам га убила, и зато његова још непревезена душа блуди по овим дворима гонећи ме свуда куда год се макнем. Евримеда: Не варам те, драга Меропо, истина је. Меропа : Сва дршћем. Јесмо ли саме овде ? Евримеда: Да, саме смо. Меропа: Зовни ми Епита (Евримеда. иође зратима). Ха, уклони се одатле! 0 вечни богови — краљ! Евримеда: (притрчи и ирихв&ти Мероиу) Где? Шта?