Отаџбина

М Е Р О II А

523

Меропа: Зар не видиш? Ено га онде! Краљ, Полифонт ! Гле како ме укоченим дивљим ногледом мери. Ох, умрећу-, Евримедо! Евримеда : Ја не видим ништа, краљице. Меропа: Како не видиш? Ено, ено, ту је. Евримеда: То је само варљива машта твоје уобрази Лј 6 у врућици. Меропа: Зови ми сина. (Чује се труба). Евримеда: Ево га где иде. Меропа: Дахнула сам душом. Нестаде га. ПОЈАВА ЧЕТВРТА Евримеда, Меропа, Епит и Ликорт. Епит : Драга мајко ! Меропа: Ходи сине, седи овде крај мене. Дуго те не беше, а твоја несрећна мајка умирала је гледајући страховиту сенку Полифонтову. Епит: Ево мене, мајко, охрабри се. Не мисли више на ПолиФонта, па ти више неће досађивати његова сенка (Чује се из даљине труба,). Меропа: Срце ми жуди за тобом, драги сиие. Ходи. седи близу мене. Епит: Не могу, драга мајко. Меропа: Зашто ? Епит: Морам да идем. Меропа: Али, богови, шта видим? Ти си у оклоиу. Епите? Па и ти Ликорте? Куда ћете? Мало час зачух трубу. Реците шта то значи, куда ћете ? Говори сиие! Епит: Не питај, мајко. Меропа: Реци ми ти старче. Шта? Обојица ћутите? Епит: Збогом мајко (иође). Меропа: Када би, синко, могао да загледаш у дубину срца мога, ти ми никада не би рекао то (( збогом и Када се пехар несрећа наиуни до врха, онда је једна кап доста па да се прелије. 0 зар не можеш да појмиш да те мајка не може пустити да одеш тако оружан а