Отаџбина

542

ЈЕСЕ1БЕ СЛПКЕ

дице, које се прегибају од тешког нлода.... Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек иочну да клањају, ка' «шутачки светац".... Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца. Вегрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш.... А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... * * * Буди те шкрииање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче иред кола, на којима је кошар пун кукуруза. Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема «рпа". Настаје изручивање кукуруза и мување деце око ((бабица }> , а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину Ужина готова, све метуто у торбу : и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг, пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину. Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун ( ( сока и . Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд у њиве. За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... Ено под качаром полезале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца. Око врл^ика, под брестовима, полезале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и во-