Отаџбина

544

ЈЕСЕЊЕ С.1ИКЕ

мили. Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно, сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то нокосио, испреврт'о, попластио и поденуо. Што ће му зеленило!.... Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни каи кише такнула. Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!.... По ливадама бели се и шарени сгока, а около сена скупила се гомила чобана. Стока пасе, а они се играју клиса. Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела. Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке. Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ни један ие мисли да опроба леђима земљу. Но гле, једш»1 измену срећа и ои се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају. Опет се продужује рад. Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шинила и чисте лозу од коре и чворова.... А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик. Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава. Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супариика, па му се неће да иде међу њих. Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих. И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој. И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање.. . Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца , па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, забо рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах.... Но и противници не ћуте. Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање... Са громком лармом противници се сукобише