Отаџбина

ЈЕСЕЉЕ СЛИКЕ

545

и —• ућуташе. Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, ио ни један се од тога не уплаши.... Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт. .. Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити. Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех, јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова.... Но гле. Видроња све више узмиче, што то! . . страшно је видети -— њихов ратоборац побеже, а противник, гшсле неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима. Ево га на два корака пред њима. стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. Разуме се, да о томе нико и не мисли, сви му се „понизио кла,њају и , а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти. још издалека наслађава се погледом на гојие краве. .. * Наступају њиве. Улазимо у планину од кукуруза. С обе стране пута подигла се недогледна гора.... Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку. Колико зноја, колико труда и муке. колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити! ... сад ће смлавити све до тла. .. И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео , крсти се и благодари Богу.... И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња. прођоше знојни дани копања и прегрта , прођоше црни п мутни облаци, прође опасна пламењача, ирођоше дуге кише и поводњи , прође свака опасност и ие дирну му ову плоднујРгору, и он се сад. срећан и задовољан. лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих.... Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест. Чак са диа њиве чује се песма, смеј, говор, шала. а све ОТАДНИНА КН>. XXXI св. 124 35