Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ СДИКЕ

553

— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад ! — Бог.ти помог'о, ти жив и здрав. — Јесте се уморили радећи ? — По мало, вала, трчкарамо, Дијете, јесте метули јастуке на клупу ? — Јесмо, тесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врага, са свећом у руци. — Ај'те у собу ! — Вала ја бих волео овде с вама , некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. — Ајде, море, шта ћеш у овом диму ; и нама поискакаше очи. — Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — 0, белаја, бога ми ја би вољела седети у соби на клугш, само да ми није рада. Дај, дијете, високу столицу и јастук. — Дај ми троиожац, молим те ; ја најволим уз огњиште иа њему седети. — Е добро, добро, али без јастука не дам. — Таки ви је то код нас адет. Наместише нам, тако, уз ватру троношце са јастуцима. Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра. па нам гштурају столице, а ми се као аге, спушгамо.... Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спр.еме (( послужење ":.... Бого мили, жесиа уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само иуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену. 0 веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други. Ту ти се раширила највећа „мазушка'', па до ње мања, па ((Иештанци" па већ уз банак мале ((Чоњице". На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса. Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење. карлице, тепсије.... На једаред,