Отаџбина

ИВАН ТУРГЕЊЕВ

557

Нестаће мене; а душманин око Ни једне сузе пустити неће ?!!.... Лечи ме. лечи, дилбер-Севдије ! Лечи ме, куз'м, 1 још доцкан шгје! Севаи је лечит'.... о срце боли.... Лечи га, лечи — роб те твој моли!.... Твоја усташца, мирисав Зем-зем ; 2 Мојим ранама нек' даду мелем: Оздравио бпх да т' речп чујем: „0 ашик бен'м, ја те милујем...." 3. Хајдук-девојка Душман си момо, хајдук си Моје си срце украла,

Кад ја остадох без њега, Ти си се онда смејала! 0 смеј се, смеј се иремила Добар си шићар зграбила, И ако теби робује, Опет те много милује. Волите више но себе, Ал' која вајда од свега? Кад оно није за тебе, Нит си ти, момо, за њега, Нротерај ћеиф па вратп, Врати мп ерце, бога ти! Кад то учиниш — не кај се: Ве]| тражи момче — удај се. ј ЈЕ< У1 ЕНА

ИВАН ТУРГЕЊЕВ /1ИТЕРАРНА СТУДИЈА ЂОРЂА БРАНДЕСА.

I. Тек онај може достојно ценити Тургењева, који добро зна руски, и који је темељно посвећен у историју рускога друштва и литературе. Али осећати његову величину и дивити јој се, може се и без тога. За све што образовани свет германских и романских народа у наше доба зна о унутрашњем животу словенског племена, за све то готово има да благодари том једном човеку. Ниједан ранији руски песник није у Јевропи толико читан, колико он; пре га ваља сматрати као општег, иего ли као руског писца. Он нам је открио нов материјал, али њему није шо потребан споредни интерес, који су његова дела због тога имала, јер му се Јевропа дивила као уметнику, а не као писцу, који описује обичаје.

1 Јагље; г Мирисшг и свети извор близу Мухамедова гроба.