Отаџбина

566

ИВАН ТУРГЕЊЕЕ

Прођу три — шест — седам година, време пролази, а и живот са њим. Све јој је постало равнодушно. Тада сину новз рачак њеном животу. Један младић, који јој је срце задобио, одзива се њеној наклоности; али околина, а нарочито из темеља покварени полубрат, тако грубо опањкају њену прошлост, да се он повуче и спрема за одлазак. Она се отрује. Или читајмо ( (Дневник залишног човека". Наслов већ показује садржину. Један смртно оболели човек бави се у својим последњим данима тиме, да нацрта ред обичних догађаја, који сачињавају његов залишни живот. Једном је љубио, али само зато, да окуша све муке љубоморе и сва понижења презрене љубави! Јелисавета не воли њега, већ једног младог, сјајног кнеза из Петрограда, који се успут задржао у њеном месту. Он изазове кнеза, у двобоју би од њега поштеђен, те тиме ништа друго не постиже, до да га сматрају као рђавог човека и да га девојка гледа као убицу. Пошто кнез превари и напусти Јелисавету, он понови своју понуду, али га она с гнушањем одби. Она пружи руку једном другом, такође племенитом пријатељу, који га је нредухитрио. И тога пута био је излишан, девета рупа на свирали. Па ипак се чита између редова како је благ, како племенит, како поштен. На последњим листовима налази се опроштај, којим се растаје од живота, пошто је лекар изгубио сваку наду. «Јаксв Пасинков" је приповетка исте врсте. Пасинков је тип руског лица, које Тургењев најрадије описује. С поља није богато обдарен, висок, сув, пљоснатих прсију и шта више мало црвена носа. Али чело је било дивно створено, глас нежан и дубок, а о њему је било ово значајно: «У његовим устнма речи: доброта, истина, живот, знање, љубав никада нису звучале као фраза, буди колико да их је одушевљено изговарао и . У његовој историји основна тема Тургењевљева двоструко се јавља. Он воли једну младу девојку, која и не поми-