Отаџбина

572

ИВАН ТУРГЕ1БЕВ

и неспоразумљења, којима је дала повода. То је беспрекорно уметничко дело, а осим тога и првобитни углед за све оне модерне романе у различеим земљама , који се баве старијим и млађим коленом у њиховом међусобном одношају и борби. У „Диму" ('1867.), мало несавршенијем делу његовом, описују се са заједљивим подсмехом брбљиви, уображениреФорматориРусије. Начин обраде подсећа на норвешког ггесника Хенрика Ибзепа, кад у својим драмама међу земљапима кажњава занесењаке. Али у ((Новини" (1876.), последњем већем делу Тургењевом, а и најсвестранијем које је написао, извео је песник своју критику друштва с дубоком, беспристасном правичношћу. Ту строго и праведно дели сунце и ветар између редова, полова, тенденција и друштвених слојева своје простране домовине. ((Новина" је најбогатији, најпуинји израз Тургењевљевог хуманитета и животне мудрости, љубави к слободи и истини. Овде можда на најпозитивнији начин исказује своје личне осећаје спрам Русије и своје поштоване руске омладине , и ако се може неком странцу учинити, да он ту младеж ииак не цени довол>но. Али ту је бар показао иризрења наспрам њеног високог идеализма. Разуме се, да и овде све наседа. Код Тургењева зло испадају сви напори; све се без изузетка мора рђаво свршити у његовој Русији. Старије колено са својим Сипјегиновим либерализмом мора се једном за свагда напустити; код млађег пак покољења све се добро мисли, врло се некористо.љубиво предузима, али средства и циљ леже сувише далеко једно од другога. Нежданов је намераи да иде у народ и да растура брошире и књиге, али то сељаци наопачки схватају, хоће само да пију са њим и несрећног иародног апостола довезоше кући мртва нијаиа. С правом је дакле Нежданов мало пре тога своју песму „Сан" завршио овом незаборављивом сликом: