Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Х1ЛП. У пустињи шта ћеш тада ? Да се шеташ? Село мило Жудном оку тешко пада Са мртвила што га свило. Ил' ти душа јахат' мари ? Ал' на коњу потков стари Ступи л' на лед — ето јада: Коњ ти клеца, клиза, пада.... Већ у соби, није друго, Дај се Прату, Валтер Скоту ; Води расход — сваку своту, Љути с', певај..., вече дуго Проћи ће ти буди како, Па и цела зима тако. Х1ЛУ. К'о Сћ0с1-Наго1с1 Јевђен ти је Лености се сетној дао.... По спавању ледом с' мије, Па код куће остајао. У мисли се даде своје; Ил' ке' узме, већ туп што је Па с две лопте игру ствара, Игра вас дан билијара! А кад вече тихо пада, Махне игру, већ је доста. Сто крај пећи чека госта. И још мало: Ленски тада На тројчици својој дође. Вечерат' се затим пође. Х1,У. Тада Моет или Клико, Славно вино! на сто стиже. А на њих је песник свик'о, ОТАЏВИНА КЊ. XXXI св. 124