Отаџбина

588

БРАК ИЗ ЛЈУБЛВН

тао иетнаест или двадесет страиа, и тако је живео у прошлости, доводио прошлост у садашњост. Но, 19. јуна 1881., мали потиоручик од 1869. који је сад постао капетан и командир ескадрона, био је око десет сати у вече сам у своме кабинету за столом, и замишљено се питао да ли је у пролеће 1878. или у пролеће 1879. штампао у ВиПеИп с1е 1а геитоп с1е8 оШсЈеге чланак о новој организацији железничке опреме у АустроУгарској. Премишљајући тако, сети се да ће по свој прилици наћи у својим белешкама дан кад је тај чланак изишао. Отворн Фијоку са бележницима и рука му случајно паде на годину 1879. Стаде да прелистава књижицу... Превртао је, превртао стране, и на једанпут застаде, с неком пажњом ирочита један став и иасмеши се. Устане, одмакне се од стола, седне у једну велику Фотељу и продужи читање. Није више ни мислио на организацију аустро-угарске железничке опреме. Старе успомене очевидно су се пробудиле у његовом срцу, и на усне му натеривале лак осмех а на очи мало тронутости; три четири пута морао је овај коњички каиетан да врхом прста задржи малу, сасвим малу сузу. Задубио се био у читање, кад се једна врата на његовем кабинету у пола отворише и дивна илава глава указа у оквиру старих тагхета... Шта ли ради у тој великој Фотељи ? Да не спава ? Он је беше немилостиво испратио пре по сата, јер је хтео да ради, а њено му је присуство сметало, бунило га, наводнло на мисли које нису сасвим биле мисли за рад. Танка и витка, у дугачком огртачу од бела муселина, ова мала плавуша увуче се врло опрезно у собу, корачи два три корака на прстима, наже се мало са стране... Није спавао... Читао је и то врло пажљиво јер није ништа чуо и није се мицао... Био је у своме праву. Читати, то је радити.