Отаџбина

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

599

Она уздржа дисање и пође ка Фотељи, лагано, сасвим лагано... и идући тако питала се једно. Вила је још по мало дете. Двадесет и једна година и врло заљубљена... То кажем да би је оправдао; и ево шта се питала: — Где да га пољубим? у чело, у образ.... или по мало свуда, насумце ? Приближавала се... Већ је врховима прстију готово додиривала косу капетанову, и таман да се реши за ао мало свуда, иасумце, кад на једанпут страшно пребледе... На двема отвореним странама малога бележиика прочитала је : 16. јуни. Љубим је ! 17. јуни. Љубим је !! Само један знак дивљења после првог : Љубим је! два после другог... Љубав је порасла између 16. и 17.! Она цикну и сва уздрхта: — Шта је то ? шта је то ? И изнеможе... Он устаде, придржа је у наручју, али она бризну у илач и осу читаву бујицу речи, које је јецање испрекидало. — 16. јуни : Љубим је ! 17. јуни : Љубим је !! А данас је 19. јуни ! Ти љубиш другу жену ! Ах ! то је ужасно ! то је ужасно ! Ои јој убриса очи с два пољупца. — Та погледај, лудице; погледај. Он отвори нрву страну бележника, на којој је било крупним словима штампано : 1879. — Ах ! узвикну она радосно у сред јецања, које ју је по мало гушило... Тр сам ја била ! То сам ја била ! За тим додаде наивно,несмотрено : — И ти си дакле водио дневник ? — Како ! и ја?... "Онда изгледа да си и ти?... Она мораде признати да је и она, — као што је он написао: Љубим је! на малим бележницима од црне