Отаџбина

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

601

га жвнскиње. Продаје се 21. маја. Естили га врло препоручује." А две стране даље : «Субота 17. маја.. Видео Јуиитера. Коњ изгледа врло добар. Тераћу до 2.500 динара.» И најзад, четири стране дал.е : (( Среда. 21. ма.ја.... — Тог смо се дана срели на железници. Сећам се датума. — Јест, имаш право... „Среда. 21. маја... У министарству војном. — Код сестре. — Јунитер кунљен за 1.900 динара. У повратку, у железници седи према мени дивна млада девојка. — Зар има то ?... Да не додајеш мало из учтивости ? — Не додајем иишта. — Покажи. — Ево, види... — Да... видим... Дивна... има : дивна... — Сад ти... Мора бити да има и код тебе исто 21. маја... — Мислим да нема ! Зар ти мислиш да сам ја наиисала : У иовратку, у железници седи ирема мени млад човек ? — Не... не диван млад човек... али опет, погледај. — Добро, да ми је савест мирна : (( Среда, 21. маја... У Лувру... код тетке... У салону..." Нема ништа, кажем ти... Гле, има... има нешто. — Зпао сам сигурно... Обратила си била иа мене пажњу. — Ево шта има... <( У повратку, у железпици, седи према мени неки млад човек. Гледао ме је целог, целог пута... Чим ја подигнем очи, он их обори ; али чим их ја оборим, он их подигне; и, од Шатуа, нисам се внше усудила да их нодигнем, толико сам осећала да ме гледа... У торбици сам имала иеки инглески ромаи ; узела сам га, стала читати, али сам у вече морала да гшновим све, што сам мислила да сам прочитала у железници." — То пије све... Мислим да има још што... — Има... али без икаква значаја.