Отаџбина

602

БРАК ИЗ ЉУБАВН

— Читај само ; ја сам прочитао све. — 0! ти... ти... Ја видим шта ће бити. Код тебе ће ненрестано бити кратке белешке, суве и неосетљиве, док ће код мене бити нојединости, опширности. Објаснићу ти зашто... Кад ме је г-ђица Гизар, моја учитељка, оставила, рекла ми је : Драго дете, ви не пишете ни мало рђаво, али треба продужити рад; за стил треба гаме као и за пиано. Уобичајите да свако вече напишете три четири стране, ма о чему... како сте провели дан, коме сте ишли у носету и ко вам је дошао, ит. д." И ја сам радила оно, што ми је прегхоручила г-ђица Гизар. — Добро, добро. —- Не, хоћу да се о томе па чисто изјасним, јер, понављам, знам шта ће бити... Мало час мислићеш да видиш одушевл.ене осећаје и изливе страсти онде, где неће бити ништа друго до вежбања у стилу и покушаја Француског причања. Нећу да се случајно превариш. — Нећу се ггреварити... али шта има даље : Он ме је неаресгано гледао ? — Баш ништа о теби... Слушај : «Да није истина оно, што је прекјуче рекла моја баба : — Чудновато.... ова мала Јованка на једанпут се пролепшала. За тим се повео разговор између маме и бабе ; мама је иребацивала баби што ми говори такве ствари, улива самољубља, и т. д., и т. д. Без икаква значаја, кажем ти... Продужи ти. — 22., код мене нема ништа. — Ни код мене. —- «23. мај. Јупитер дошао. Пробао коња на тераси и у шуми. Мислим да је кодличан." — А о мени ? — Ништа. — А ! то је мало увреда, јер код мене 23. има нешто о теби. «Млади човек, који ме је прекјуче у возу гледао, био је војник. Мало ире је прошао у униформи, на коњу. На рукавима је имао три сребрна ширита. Ја