Отаџбина

ВРАК ИЗ ЉУБЛВИ

603

кажем да је прошао ; више него прошао... Ово је глупо шго ћу да нанишем, али најзад, пошто пишем само за себе... Да ли ме је заиста уочио јуче на железници ? Да се није известио ? Зна ли да ја овде станујем ? Да ли је хтео да се покаже преда мном ? Бар је четврт часа остао на тераси, између павиљона Анрија IV и ограде, терајући коња да иде косо, да се окреће у месту, да мења ноге, да трчи у кругу, и т. д., и т. д., и т. д. Само човек прост може се надати да ме занесе тим срествима. —- Ала си неправедна. Видиш у мојој записници : Пробао Јуиите-ра. Пробао сам Јупитера и натпао да је врло лепо одгајен... Али продужи. — Продужавам: «У вече, после ручка, упитам Ђорђа, који се још игра оловним војницима и ако му је дванаест година, и који се врло добро разуме у војницима: — Ђорђе, какав је то ОФИцир који има на рукавима три сребрна ширита ? — То је капеган. — Је ли лено бити капетан ? — Како кад. Лепо је у двадесет петој, ружно У педесетој... «Двадесет и пет година; он можда има мало више, али ие много. Ваба, која има фино уво, чула је мој разговор с Ђорђем и рекла: — Ви пе знате шта је било? Јованка распитује Ђорђа о војницима... «Ја поцрвеним као божур. Отуда дуга препирка. Баба вели да је наклоњена војницима, а мама узвикује да се никад не би могла решити да ме да ка квоме господину, ноји би ме вунао собом из г&рнизона. у гарнизон. Питам себе, што бележим у књигу све ове лудорије. Да послушам г-ђицу Гизар." Ево, видиш, написано је... Сад ти; ја сам свршила. — 24, два реда... „Срео у шуми на коњу младу девојку коју сам видео прошле среде. Заиста врло лепа и добро јаши." -— То је све... То је кратко ! Требало би мало објашњења .