Отаџбина

606

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

— Е! 26. мај је за мене велики дан, дан Пикоов. Имам само два реда, али су речнти. «Дао двадесет динара Пикоу. То је велики дипломата. м — Или је ово место, или ни једно, за ново објашњење. — Брло радо... У јутру, доручкујући у пансионату, рекао сам Дибризеју, који непрестано тумара по шуми с коњем: «Познајеш ли ти неку младу девојку, која јаши с једним дететом од дванаестину година и једним старим момком? — Стани... та млада девојка јаши црну кобилу. — А стари слуга зеленка, рече други један од господе... А дете понија чилаша, додаде трећи." На то велика препирка о вредпости коња. Пони чилаш изгледао је одличан, а црна кобила мало слаба... — То је било истина... срећом! — 0! да, срећом... Ја им кажем : «Ие говорим вам ја ни о зеленку, ни о црној кобили, говорим вам о младој девојци." И сва тројица ми одговорише да они никад друго не гледају до коње. Отишао сам био далеко. Вратим се кући. Око три сата видим Пикоа, мога посилног, где цуња по дворишту. Зовнем га крОз нрозор Пико је Парижанин и право шило../ Рекох му: „Пико, гледај да вешто дознаш ко станује у тој и тој кући на тераси... Улазак је из улице Аркада... — Разумем, госпо'н капетане. — Али, знаш, вешто. — Разумем, госпо'н капетаие. — Ако дознаш што, рећи ћеш ми сутра у касарни." — Ниси био много нестрпљив ; баш си му могао рећи да се врати одмах. — То је он и учинио, После једнога сата враћао се иобедоносно... И тада је Пико изговорио тако необичан говор, да сам се забављао да га што је могуће тачније заиишем у бележник. — Забављао сам се /... — Подао изговор ! Реците истину... Признајте да вам није било непријатно да пншете о стварима, где се говори о мени, па ћу можда и