Отаџбина

€16

БРАК НЗ ,1)УБАВН

— А ја нисам о теби знала ништа и почела сам да те љубим... без обавештења ! Слушај... па расуди. а Среда 5. јуни. Догађаји нагло иду; Боже мој, како ће се ово свршити? Код мене је њвгов коњ. Зове се Јупитер. У штали је нашој, између Нели и Ђорђевог понија. Потрудимо се да доведем у ред моју јадну главу. Шта ти није било овога дана ! После доручка, рече ми Ђорђе : — Сестрице, ти знаш да данас треба да идемо код ФотограФа, да сликамо Боба. — Можеш ићи и без мене са мамом. — Не, ако ти не будеш тамо, Боб неће стајати мирно... Ја уступим, одемо, дођемо код ФотограФа. У тренутку кад је Боб почео да стоји, видим где уђе у бараку. . Ко то ?... Он !... и не сам... с једном женом, врло младом и врло лепом. Каква је то жена ? Али ево и двоје деце. Она га зову ујко... То је његова сестра !... г Борђе није могао да умири Боба ; и тако сам била ја приморана, да одиграм смешан призор пред његовим очима. Мора бити да сам му се учинила као мала ћурка. Говорила сам Бобу инглески. Изгледала сам да показујем учено нсето. Утекла сам сва румена од стида и забуне. Вратим се кући, пеутешна, гневна. Затворим се у своју собу. Међу тим, у пет сати, треба сићи за чај. „Сиђем. Тек што сам дошла, Пјер донесе једну карту. — Шта је то ? рече мама. — Госпођо, то је неки ОФицир, ловачки капетан !... Ја не познајем иикаквог ловачког капетана. Дошла сам на село да будем мирна, а кућу ми поплавили Официри ! Јуче пуковник !... данас неки капетан !... Сутра ће нам доћи цео иук ! Шта хоће тај капетан ? — Госпођо, он ми је рекао да долази због неког коња. — Види ту карту, Јованка... али шта је теби ? ала си поцрвенела !... Наишла ти крв у главу. Није, мама. —• Но види и прочитај... Ја узмем карту и прочитам : Гроф Роже де Леонел, каиетан у 21-оме ловачком иуку. ГроФ ! он је гроФ ! Само је још то требало ! — Леонел ! узвикну Ђорђе, па то је оФицир што