Отаџбина

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

619

«.Та кажем : То јо истина, госиодиие, то је истина господине. Питање је о цени... „На срећу он ми притече у помоћ : — 0 ! госпођице, коњ није скуп. — Отац ми не даје више од три хиљаде динара. — Три хиљаде дииара ! госпођице ; коњ не вреди три хиљаде динара. Ја сам га платио само хиљаду и девет стотина динара, и кад човек продаје коња, он је увек готов да не извуче сав свој новац !... «Ах ! тада сам рекла у себи : «Та он ме љуби ! та он ме љуби ! Овог коња, кога је необично волео, хоће да ми прода са штетом, једиио из задовол^ства да ми га прода... «И .ја збуњено одговорим : — 0 ! не; треба да имате неке добити. — Имаћу врло велику, госпођице, ако будем срећан да вас обавежем. Нека вам се коњ донадне. а ја вас уверавам. да ћемо се ваш г. отац и ја лако споразумети за цену... «После тога поздрав иде редом баби, мами, мени, Торђу, Бобу, свима. Пође, али се на прагу врата заустави ; јамачно му је било тешко да иде. — .Гест, то је истииа. — «Рече ми да би желео да да нашем кочијашу нека упуства како да заузда коња, како да му метне ђем... На то баба... баба је била изредна !... Али бог ме, баба није као мама, она не мрзи оФицире... Она је дакле била изредна, рекла је : — Сиђимо са господином, Јованка ; видећемо коња... Луји мора да је у авлији. Сишли смо: баба, Ђорђе, Боб, он и ја... Коњ је био ту, држао га је један ловац; а на коњу опазим женско седло. Капетан види да сам се зачудила. —- Ја имам једно женско седло, рече ми, због моје оестре, која дође по кашто у Сен-Жермен, да јаши... и мало ире, како ни ио што на свету пе бих хтео да вас. изложим каквом несрећном случају, одвео сам коња у наш манеж, где га је мој посилни јашио на женском седлу.