Отаџбина

618

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

«0н додаде : — Наша је служба по кагпто врло тешка... Коњ ће бити срећнији код вас... к Срекнији код еас Он је изговорио ову реченицу с неком благошћу, готово л,убављу. То је преиначен иачин да ми каже : Није могуће не бити с вама срећан. Цео свет мора бити с вама срећан, па и коњи !... „Може ли се замислити што оштроумније , што лепше ! И Јованка на једанпут прекиде читање : — Дакле ти ниси водио рачуна о толиким лепим стварима које си ми наказивао ? — Нисам. •—• Јеси ли бар тако мислио? — Јесам. — То је главно... читам даље. «А ја да бих му захвалила, одговорим хладно: Добро, господине, пристајем ; кад могу пробати коња ? — Па ја сам га довео. госпођице. Ја вам га остављам. Задржаћете га за иробу осам дапа, петнаест дана, колико хоћете, коњ се не може сувише иробати. — 0 ! господине, ви сте врло љубазни. Ја ћу јахати коња сутра... и тата ће вам одмах донети одговор. — Не, госпођице, молим вас, задржите коња бар два три дана пре него што се решите. Он ми неће требати. — Добро! господине, и ја сам вам врло захвалпа... Он устане, поздрави, и таман хтеде да оде... кад на једанпут мама рече : — Али, Јованка, ти не мислиш на једну ствар врло важну... цену коњу... «0 ! ја јако волим маму, јест јако је волим; волим је из свег срца ; али тада, за четвртину секунде... не више... мрзила сам је ! У осталом, мама је имала права. Коњ је можда вредео четири пет хиљада динара... и оида ми мој буџет не би дозволио... Али с њиме непосредно да говорим о томе бедном, о томе гнусном новчаном питању ! то ме је ужасавало !