Отаџбина

622

ВРАК ИЗ ЉУБАВИ

То је чудо над чудима ! Баба је још спавала кад сам отишла ; кад сам се вратила, ушла сам у њену собу да јој кажем добар дан. Она је писала. Није ме чула кад сам отворила врага. Хотећи да је изненадим, ушла сам крадом..." — То је канда твој обичај... — (С Баба је писала једно писмо, које је почињало овим речима: Драги генерале... Само сам то видела; одмах је сакрила писмо. Опомињем се да је баба познавала једнога генерала, који је заузимао врло леп положај у министарству војиом. Што му пише јутрос ? А нарочито, зашто је сакрила писмо ? После ручка разговор о коњу; тата иде сутра, тек возом у подне ; отићи ће у јутру код г. де Леонела... „Врата се отворе. То беше нуковник... и наравно, понова разговор о коњу, о намишљеној сутрашњој посети ; тата каже да му баш није по вољи што не може да иде пре подне, због својих послова. — Немојте се онда узнемиравати, вели пуковник; ја ћу видети г. де Леонела и све ћу уредити. Што се тиче цене, она је хил^аду и девет стотина динара. Ви ћете појмити да г. де Леонел није хтео да тргује. Он је видео да вас ја познајем ; имао је призрења ; радо је дочекао ову прилику да учини по вол>и своме иуковнику... Сад га ви можете, из учтивости, позвати на ручак кроз петнаестину дана. Врло је вероватно да ће одбити; то је прави дивљак, курјак. Не иде нигде, у вече се затвори да ради... Изван службе, за свој рачун лично, из задовољства... (( И тако је утврђено. Да ли ће одбити ? Не верујем. И да ли је то било само да учини по вољи своме пуковнику?... Ни то не верујем... — Субота 7. јуни. Сишли смо с коња у осам и по часова у касарнску авлију. Пуковник ми приђе, заблагодари ми за моју услужност ; он мисли да сам ја због њега иристао да... Питање о цени решено је у две реЧ енице, и пуковник додаде: — Ја мислим да ће вас кроз