Отаџбина

БРАК ИЗ ЉУБАВН

023

петнаестину дана позвати на ручак, али не бојте се; моћи ћете одбити. Ја сам рекао да сте ирави курјак, дивљак — Али, господине пуковниче... —- Зар то није истина ? Ви одбијате све позиве... — Можда тај не бих одбио, г. пуковниче. —- Гле, гле, разумем ли ја ? Ви дајете по цену коштања коња, који без речи вреди хиљаду талира и за кога сте најпре рекли да га нећете да продајете. Е! е ! она гхлавуша има лепе очи. — Е па јесте, г. пуковниче ; призиаћу вам да ми се чини дивна. «То ми се измакло... Задовољство да говорим о њој... Имати Пикоа за једииог повереника, то је мало непријатно! „Траже нуковника за рапорт у суботу. Док је дежурни ескадрона полагао рачун о великим догађајима јучерашњим: «Та и та кобила ударена је ногом, тај и тај човек није био на вечерњој прозивци, тај и тај је коњ уједен, и т. д., и т. д., за то време пуковник ме је посматрао смешећи се, упредајући своје велике седе брке. После рапорта ои је отишао, и пролазећи поред мене рекао ми је : — Гле ти овог младог дивљака, који је на иуту да се укроти и који продаје своје коње.... из љубави! «Красан је човек, тај нуковник, али страшно говорљив. Моја тајна биће на скоро тајна целога пука. — Субота 7. јуни. То јв ужасно ! Последње ноћи видела сам га у сну ! Јест, дотле сам већ дошла! Што је г. Гамбета помешан у тај сан то је зато, што се за ручком говорило иепрестано о њему. «Дакле, он је био главни генерал... не г. Гамбета, не, г. де Леонел... Он је командовао целом Француском војском ; одржао је велику победу. Г. Гамбета га нашао и рекао му : — Ви сте били Бонапарта; будите Нанолеон! <(Г. Гамбета је хтео да му метне на главу круну; али он са дивном скромношћу одговори: — Не, не, довољно ми ]е Бонапарта ; не марим да будем Наполеон...