Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

101

машна силина страоти и у самом умирању! Где има само једна таква гдумица насигурно ће бити у скоро правол позоришта. А ти јадни Василијадисе! Каква ли су била та женска чудовишта, ти зверови у облику лепих жена који су раздирали твоју младост? Сад разумем за што ниси хтео дуже да живиш, за што си онако рано умро! Али да си хтео да се попнеш на ону висину, на којој стоји твој старац Евмилос, ти би не само све разумео, дакле и све опростио, него би с оне моралне висине видео да нису све жене Галатије, да их има чистих и светих, да их има онаквих без којих одиста не би в ре дило живети. — — Не, не, господине Бурдоне. Једна драмска литература која има да покаже „Галатију" и „Кутрулијеву свадбу", није и не може бити без будућности. Пустите само да прође ова заразна болест, ова политичка врућица која још држи духове у Грчкој, пустише да наступи само толико материјално благостање, да бар неколико изабраних даровитих људи не мора радити једино за насушни хлеб, него да се може посветити са свим књижевности и уметности, па ћете видети да у овој раси поред све етнолошке мешавине кроз толике векове, има још старог јелинског творачког духа, да у њој има још великих песиика и уметника. * * * Тако завршисмо ову једну атинску ноћ. Зар није била заносно лепа?