Отаџбина

100

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

— Дакле тебе, тебе је оиа волела Рене ? Јесам ли ја још Пигмалион или сам већ померио памећу ? (удара,јући сам себе ио челу). 0 тешко мени, сада све, све разумедох ! Богови за што ме преваристе ? Ох Рене за што ме овако смрви? Говорите дакле, ви бесне Фурије, говорите, је ли умрла као последња жена, је ли то блудница издахнула ? Ренос: Није. Пигмалион: (иада на колена иоред мртваца) 0 Галатијо, Галатијо, Галатијо! Шга сам теби скривио ? Како то, зар ти да умреш, да те нестане лепи сане мој ? Не умири, пробуди се, ја ти све праштам.... О милост Галатија ! Допусти да ја посрчем отров из ране твоје, јер ја те још волим, волим, волим ! (љуби јој руке и чело). 0 ! Умрла је : (устаје и иада, брату у наручја) Ах брате мој зар си се за то вратио из туђине ? (илаче. После кратке ииузе). За што ме ниси убио пре неколико часова док још нисам знао Галатију ? У том тренутку јавља се седи свештеник Евмилос. Он ништа не говори. Скрстио руке на грудима и немо гледа оно што се догодило, оно што је дубоки познавалац срца људског прорекао. Његова нема појава више каже него најречитија беседа. За што си давао живота мраморноме кипу тужни Пигмалионе ? Шива Галатија није могла бити ништа друго до или божанство или смртна и грешна жена. Ти ниси хтео да верујеш старцу Евмилосу, и сада за ту погрешку плаћаш целом срећом свога живота ! После свршене представе дуго сам лутао по мекој месечини бајне летње атинске ноћи. Пуно разних мисли врзло ми се по памети. Мислио сам на госпођу Параскевопулу, на Василијадиса, на г. Бурдона. Каква је дивна била ова глумица у четвртом и петом чину! Ону сцену како се, самртно рањена, вије пред ногама Реносовим нећу дуго заборавити. Каква ненад-