Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОН.ЕГИН

107

Коњ снег њушка, што га свио, Те се овај ко прах врти. А кибитка лети, жури, Ријућ бразде, ала јури! Топли кожух поњач има, Топли појас — шта ће зима? Дечко уз'о санке старе, У њима се гаров грчи, А он, штрангов, ко коњ трчи; Руке мрзну, он их таре. Мраз му боле и смех ствара, А кроз прозор мајка кара. III. Али, можда, ко не мари, До овог му није стало; То су само просте ствари, Лепоте је у њих мало. Задахнут од вишњег Вога Други песник, јача слога, Први снег иам лепше дао, Зиму боље оцртао. Ја знам добро, он вас плени, Упознајућ својим даром Са санкања нежним чаром; С њим до борбе није мени Ни са писцем — тешки јаде, ((Финландкињу® што нам даде. IV Сетна Тања рускиња је (А ни сама не зиа како); Те за руску зиму хаје, Заноси се њоме лако. Воли цичу, иње ситно,