Отаџбина

108

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Па санкање оно хитно; Зору што се позно буди, С које бели снег заруди. Ноћи, што се свију лако, Што цурама тако годе; Јер служавка оида оде Госпођици врачат како. Муж ће бити сваког пута: Дичан војник, ватра љута. V. У све Тања вере има. По предању из старине: И картама и сновима, Предсказању месечине, Од свега се тога боји! Какав предмет, буди који, 0 тајни јој некој збори, Те са слутње дрхти, гори. Кад с' на пећи мачка мази, Када преде, кад се мије, Гост ће доћи, сумње није. Дворог месац када спази, С леве стране неба плава, Њу обузме тајна страва. VI. А кад звезда трепне, сине, Откине се с неба чиста, Кроз простор се мрачни вине, А траг сјајни тек заблиста, Затрепећу Тањи груди; У страху се тек усуди, Да јој шапне жеље своје, У грудима што јој стоје. Ако где-год, опет, пође, Па је црни кале сретне;