Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

109

Г1а с' ливаде зечић цветне Преко њена пута прође, Пуна слутње, пуна јада, Несрећи се каквој нада. VII. А лепоту видет знаде У слутњама што је гоне. Природа нас такве даде, Противречју често склоне. Настадоше дани свети. Врачањима младост лети, Којој није ничег жао; Пред којом се живот дао, Ко даљина сјајна што је. Кроз очале старост гледа На гроб, ком се опет' не да, И на прошле дане своје. Ал' обојим' нада сија, Па им годи, па им прија. VIII. Љубопитна гледа Тања Топљен восак — гатач стари Где с' у разне слике склања Где јој чудне прича ствари. Ил' прстење вадит' оде Са дна суда иуног воде. И са дна се прстен виие Покрај песме из старине : С( Богато је моје село; Све лопатом сребро носе. Коме певам помог'о се И слава муР' Невесело Срце бије с песме ове; Лепше ј': (( мачак мачку зовеР'...