Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

IX. Ноћ је мразна, небо сјајно; Светила му чар је свио, Те у њему трепћу бајно... На двориште Тања ти'о Ступа с пажњом. Из свег јата У зрдало месец хвата. И баш кад га нађе тако, —• Виде како трепти лако, Снег зашкрипа... неко иде... Она слуша нетремице. Гласом мекшим нег' у тице Запитала кад га виде: «Ваше име?" — а страх мори. — Ја? Агатон! — одговори. X. Световала доја Тањи Гатат ноћу жеље своје. Кришом рече да у бањи Сто поставе за њих двоје. Ал* страх уђе у Татјану... И ја мислећ' на Светлану Сав застрепим, срце бије ! Врачати нам с Тањом није. Свој појасић скиде Тања, У постељу леже ти'о. Над њоме се Љељо вио.... Под подглавник меки склања Огледалце, с пуно нада.. За тим заспа... Мир завлада. XI. Чудан јој се санак снио : Као неким пољем ходи,