Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЉЕГИН

Које од свуд снег је свио, А над њим се магла своди. А кроз јарак, што снег створи, ТТТуми, бруји све се хори; Тамни поток то сад лута, Ког не следи зима љута. А два брвна сва од леда. Опасности нудећ' своје, Над потоком немо стоје... У даљину Тања гледа, Нерешена туна стоји ; А да пређе сва се боји. XII. Ко на судбу, лоша што је, На поток се Тања тужи. Никог да јој руке своје Преко грозног моста пружи Ал' из снежна пода мека Прилика се јави иека ! Страшни медвед пред њу стаде, Она врисну, црни јаде, Медвед мумла, шапе своје На њу пружа... Она с' трже Па без страха пође брже И кораке пружи своје, Пређе поток, јад се скиде... Ал... за њоме медвед иде ! XIII. Осврнут се није смела, За то брза кроке своје, Косматог би слугу срела, Ком се отет залудно је. Медвед трапа, дах се чује. Тања с' шуми приближује;