Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊВГИН

117

И несреће и страхоте. Те неколко дана по том Премишљала само о том. XXV. Али, гледај, како бајно Из румени зора рапа Пусти с крила сунце сјајно, Пусти празник рођен-дана. Код Лариних граја, хука Од читавог комшилука. Још изјутра дошли к њима На санкама и колима. У предсобљу већ ти мука. У дрорани тушта лица, И цмакање госпођица. Врата тесна, жагор, хука. Ту поклони, представљања ; Дрека деце, све то тања ! XXVI. Ту ј' ПустјакОв, грозна стаса, Са супругом, коју воли. Гвоздин, газда добра гласа (А кмети му скоро голи). Скотинини, седа сјаја, С децом од свих узраштаја : Од тридесет до два лета. А рад бољег, лепшег сплета Ту ј' Петушков, кицош луди ; Бујанов ми брат од стрица (Позната вам то је тица 1 ); Бивши већник Фљанов худи, Тај сплеткарош, стара злица, Митник, хуља, изелица. *). Из песме „Опаони суоед 1 '.