Отаџбина

118

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

XXVII. Крај ПанФила Харликова Мосје Трике амо нриђе; Он је дош'о из Тамбова, У цвикеру, косе риђе ! Ко свак Француз, он је пон'о И честитку Тањи дон'о, А у оној старој Форми : КеуеШег уоие, ће11е епс1огт1е. Из старога алманаха Он је ову песму диг'о ; Па сад кад је даиак стиг'о Отресе је од тог праха. Ко {( Ве11е №па и песма ј' знаиа, А он стави: „Ве11е ТаИапа". XXVIII. Из касарне од војника (Удавача вишелетнн И матера узор, дика) Командирчић стиже четни, Рече новост оним ближе : Пуковска нам банда стиже ! Пуковник нам сам је дао ! Дакле, игра !... Ко ј' то знао ?... Већ се ((Фрајле" клизе, врте. Дође јело за сву хуку. К столу иду испод руку. Крај Тање се цуре прте. Мушки с против, иа то с' гледа. Крсте с', па свак за сто седа. XXIX. Умукоше разговори Уста жваћу. Тек се чује Где с' тањира лупа ори