Отаџбина

126

ПОДИТИЧКЕ СТРАНКЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

многи од њих сматрали за могућно, и које се желело бар после догађаја из Француске револуције, не улази више у иогледе ни једне ирактичне иолитичке странке у Швајцарској. Данашње централисте су људи, који иошт УЈући кантонску осетљивост, иокушаваху мало ио мало да ојачају централну моћ т. ј. КонФедерацију. Постајање двадесет и два кантона са станочништвом, које је састављено из четири разне народности, које говори четири разна језика, несавладљива је препрека опстанку извесних странака, о којима Енглеска даје тако јасан иример. Партиска влада била би немогућна у Швајцарској, о чему се сваки може уверити изучавањем самог склопа савезне скупштине, где нема оне обичне поделе на људе владине и чланове опозиције, и где ће сваки заузети место, које му се допада, не обзирући се на мишљење, коме припада. У опште, швајцарски грађанин мислиће прво на своју општину, за тим на свој кантон, а врло често при гласању на њега више утичу интереси његове општине или кантона, него ли КонФедерације. Међутим, ако је то ватрен и убеђен католик, он ће пасти пре свега у наручја своје религије. Стара организација римске цркве учинила је да је римо-католичка странка у швајцарској једина, која ]е сачувала праву кохезију 1 ). Сваки ултрамонтиски католик т. ј. који верује у непогрешност папску, не гледајући на то каквог је порекла он, његов кантОн, његова раса, његов језик, биће увек готов да прави опозицију протестантима и слободоумним католицима при сваком савезном питању, само ако се оно противи његовим верским осећајима или ако се ма како односи на нешто, што би било противно његовим убеђењима. Ну, по некад видимо да је ова партија готова да се бори подЈ ). Радници почињу да ое организују између себе, ну њихова се странка још не може назвати »парламентарном^, пошто до сада нису имали свога правог иредставника у савезној скупштини.