Отаџбина

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

127

једнако у друштву са т. зв. „конзервативним протестантима® противу свих мера, које би долазиле од радикала 1 .Савезна скупштина дели се на три политичке странке: десницу, центар и левицу. 1. Десница. Ту се сусрећемо са неколико римокатолика у свакој од двеју подела скупштинских 2 ; ну, клерикалци (ултрамонтиски) образују за себе једну политичку странку, названа: десница. Данас има 35 чланова у савезном већу а 18 у већу држава. Међу њима се разликују два правца, једни, који су изабрани у земљорадничким окрузима луцернског кантона, а други су Фрајбуршки посланици. Први представљају доста добре погледе швајцарских католика лајика, а други се противе да потчине права своје цркве државним, а показали су више пута, да су најјачи међу земљорадничким сталежом, код којега је утицај парохиских свештеника много активнији. У скупштинама десница гласа, у пркос честих зађевица, које је раздиру и многобројних полемика међу њеним органима, у опште као један човек, нарочиго кад се тиче верских питања.2. Центар. Сведен је данас — и ако то негда беше моћна либерална странка — иа малу шаку људи, на 14 посланика у народном већу и на 5 у већу држава. Међу тим, благодарећи изврсним односима, које подржава са савезним већем — у коме има више чланова изабраних из њене средине — а нарочито благодарећи ослонцу извесног броја најстаријих органа штампе, њени посланици имају стварног утицаја у очима публике и и имају велики број присталица у земљи. У ствари, ова ') То је Факат; најбољи нам пример нружа зкеневоки кангон. Данашн>а управа овог кантона састављена је из т. з. и демократа®, којн нису нишга друго, до Фузија из римо-катодика и конзервагивних протестаната. Ј ) Савезна скупштина састоји се из две секције: народног већа и веИа држава. Прво бира сав швајцарски народ, на сваких 20.000 становника једног посланика; а друго представља кантоне и тако скупа чине двоструки суверенитет швајцарског народа. О овом писац говори у нарочитим одељцима. Прев.